Kritikovanje predstavlja negativan sud o nečemu, otkrivanje nedostatka nečega. Ljudi koji stalno nekoga kritikuju iskazuju da taj neko ne odgovara njihovim predstavama o svetu, o životu uopšte. Oni smatraju da je njihovo mišljenje najpravilnije.
Kritičkim mišljenjem oni izražavaju neslaganje u vezi nečijeg ponašanja, izbora, neslaganje sa svetom drugog čoveka što na suptilnom nivou znači borbu, tj napadanje drugih ljudi. Ove misli pokreću program uništenja onoga na šta su usmerene, ali na podsvesnom nivou pokreće program samouništenja.
Nezadovoljstvo, zameranje upućeno drugim ljudima može dovesti do ozbiljnih oboljenja. Oni koji kritikuju često imaju problem sa reumatizmom i sa grlom.
Reumatizam je bolest ljudi koji ne mogu da prihvate mišljenje drugih, oni stalno prigovaraju, stalno su nezadovoljni. Oni su nepopustljivi u svojim sudovima i sebi pridaju veliku važnost.
Pozitivna namera kritike
Kada kritikujemo nekoga ili nečije ponašanje, radimo to sa željom da taj neko postane bolji, da njegovo ponašanje postane bolje.
Pozitivna namera kritike i nezadovoljstva je želja da se promeni čovek, država, svet, da se neko ili nešto popravi, težnja ka savršenstvu, težnja za životom u harmoničnom svetu sa divnim ljudima.
Svako od nas živi u svom jedinstvenom svetu i svet svakog drugog čoveka je jedinstven. Pokušavajući da menjamo druge ljude mi ih zapravo napadamo na energetskom nivou, a svaka agresija izaziva egresiju kao povratnu reakciju.
Ono što je važno da shvatimo da mi sami stvaramo svoj svet, da sami privlačimo u život određene ljude i situacije.
Kada kritiku posmatramo iz ugla gde smo mi stvaraoci, onda se postavlja pitanje, odakle nam pravo da kritikujemo bilo koga? Uvek ono što kritikujemo kod drugih ljudi postoji i u nama samima, te je kritika direktno upućena agresija na nas same i automatski se pokreće program samouništenja.
Ukoliko želite da menjate bilo koga, prvo krenite od sebe. Menjajte svoje ponašanje tako da će drugi biti prinuđeni da na nov način reaguju na vas.
Kako se osloboditi takvog rušilačkog ponašanja?
Prvi korak oslobađanja je preuzimanje odgovornosti za sopstveni život, vi ste kreatori sopstvenog života i niko vam nije kriv za ono što ste iskreirali. Menjajte svoje misli i ponašanje i svet koji vas okružuje će se promeniti. Nove misli će stvoriti nove situacije.
Drugi korak je da naučite da prihvatite, druge ljude, druge svetove, sisteme, modele. Budite fleksibilni u svom razmišljanju i ponašanju. Svaki čovek je jedinstven jednako kao i vi sami. Svi imamo svoj cilj i svoj put za ostvarenje cilja.
Treći korak da naučite da poštujete druge, jer svaki čovek koga sretnete u životu za vas nosi neku dragocenu informaciju, neku lekciju koju treba da naučite. Razlog zbog kojeg to ne primećujete je vaša gordost. Nepoštovanjam drugih, vi zapravo nepoštujete sebe.
Četvrti korak je naučite da odobravate i da hvalite. Tražite u ljudima ono što je dobro, korisno, pozitvno. Imajte na umu da svaki čovek poseduje kvalitete. Ukoliko svoju pažnju usmeravte na ono što je dobro, takve situacije ćete privlačiti u svoj život.
Peti korak je da naučite da se oduševljavate. Oduševljavajte se svime što vas okružuje, ljudima, prirodom, situacijama koje proživljavate. Imajte stalno na umu da su svi ljudi jedinstveni.
Preuzeto i prilagođeno iz knjige Zavolite bolest svoju, dr Valerij Sinjeljnjikov. Knigu možete poručiti u sekciji Poruči.
Postavite pitanje, ostavite komentar, pišite svoja iskustva, ovi tekstovi su nastali kao odgovor na brojna pitanja ljudi sa kojima sam u kontaktu.
Коментари
Постави коментар